Месечне архиве: септембар 2012

Задаци за вежбање – Основе електротехнике 2

1. Дата је наизменична струја, аналитичким изразом  за тренутну вредност:

i=10sin(1256t+45°) [A].

За дату струју израчунати:  *) амплитуду;

*) ефективну вредност;

*) средњу вредност;

*) фреквенцију;

*) кружну фреквенцију;

*) периоду;

*) фазу;

*) почетну фазу.

2. Дата је наизменична струја, аналитичким изразом  за тренутну вредност:

i=10√2sin(628t+90°) [A].

За дату струју израчунати:  *) амплитуду;

*) ефективну вредност;

*) средњу вредност;

*) фреквенцију;

*) кружну фреквенцију;

*) периоду;

*) фазу;

*) почетну фазу;

3. Дефинисати ефективну вредност наизменичне струје.

4. Графички сабери дате напоне: U1=40∟-60°[V]   и   U2=20∟30°[V].

5. Датe су наизменичнe струјe, аналитичким изразима  за тренутну вредност:

i1=10sin(1256t+45°)[A],  i2=100√2sin(256t45°)[A] и i3=50sin(1256t+135°) [A].

Израчунати фазну разлику између струја: а) i1 и i2;

б) i1 и i3.

6. Дат је наизменични напон, аналитичким изразом  за тренутну вредност:

u=10sin(1256t+45°) [V].

Израчунати тренутну вредност у тренутку: а) t=0;

б) t=Т/2.

7. Дати су наизменични напони, аналитичким изразима  за тренутну вредност:

u1=10sin(1256t+45°)[V]  и u2=5√2sin(1256t-60°)[V].

Помножи дате напоне и написати максималну вредност и почетну фазу производа.

8. Наизменичне струје су дате алгебарским обликом комплексног броја:

I1=5+j2√3[A]  и I2=5+j8√3[A].

Одредити почетну фазу збира струја.

9. Дати су наизменични напони, алгебарским обликом комплексног броја:U1=100-j120[V]  и U2=40-j60[V].

Oдредити ефективну и максималну вредност разлике датих напона.

10. Дата је наизменична струја, аналитичким изразом  за тренутну вредност:

i=10√2sin(1256t-60°) [A].

а) Представити је експоненцијалним обликом комплексног броја.

б) Нацртати фазор дате струје.

11. Ефективна вредност струје је 10√2А, почетна фаза 60°, а периода 0,002s. Написати израз за тренутну вредност дате струје.

12. Наизменични напон је дат експоненцијалним обликом комплексног броја: U=100еј60°[V]. Представити га алгебарским обликом комплексног броја.

13. Дефинисати средњу вредност наизменичне струје.

14. Графички сабери дате напоне: U1=40∟60°[V]   и   U2=100∟-30°[V].

15. Датe су наизменичнe струјe, аналитичким изразима  за тренутну вредност:

i1=10sin(1000t-135°)[A],  i2=100√2sin(256t+45°)[A] и i3=250sin(1256t-145°) [A].

Израчунати фазну разлику између струја: а) i1 и i2;

б) i2 и i3.

16. Дат је наизменични напон, аналитичким изразом  за тренутну вредност:

u=200√2sin(1256t-60°) [V].

Израчунати тренутну вредност у тренутку: а) t=0;

                                                                           б) t=Т/3.

17. Дати су наизменични напони, аналитичким изразима  за тренутну вредност:

u1=50sin(1256t+90°)[V]  и u2=22sin(1256t-60°)[V].

Помножи дате напоне и написати максималну вредност и почетну фазу производа.

18. Наизменичне струје су дате алгебарским обликом комплексног броја:

I1=15+j2√3[A]  и I2=5j22√3[A].

Одредити почетну фазу збира струја.

19. Дати су наизменични напони, алгебарским обликом комплексног броја:

U1=100+j120[V]  и U2=40+j60[V].

Oдредити ефективну и максималну вредност разлике датих напона.

20. Дата је наизменична струја, аналитичким изразом  за тренутну вредност:

i=202sin(1256t-45°) [A].

а) Представити је експоненцијалним обликом комплексног броја.

б) Нацртати фазор дате струје.

21. Ефективна вредност струје је 5√2А, почетна фаза -30°, а периода 0,01s. Написати израз за тренутну вредност дате струје.

22. Наизменични напон је дат експоненцијалним обликом комплексног броја: U=100√2еј45°[V]. Представити га алгебарским обликом комплексног броја.

23. Наизменична струја периоде 0,025s је представљена датим фазором. Написати аналитички израз за дату простопериодичну струју.

24. Наизменична струја периоде 0,025s је представљена датим фазором. Написати алгебарски комплексни облик  за дату простопериодичну струју.

25. Наизменични напон, фреквенције 500/π Нz је дат фазором. Написати аналитички израз за дати напон.

26. Наизменични напон, фреквенције 500 Нz је дат фазором. Написати алгебарски комплексни облик за дати напон.

слика4

27. Наизменични напон, фреквенције 200/π Нz је дат фазором. Написати аналитички израз за дати напон.

28. Наизменична струја је дата фазором. Нацртати фазор струје која у односу на дату предњачи за π/6 и има два пута већу ефективну вредност. Да ли струја која представља збир датих струја има позитивну или негативну почетну фазу?

29. Наизменична струја је дата фазором. Нацртати фазор струје која у односу на дату предњачи за π/3 и има два пута већу ефективну вредност. Да ли струја која представља разлику датих струја има позитивну или негативну почетну фазу?

30. Наизменична струја је дата фазором. Нацртати фазор струје која у односу на дату касни за π/2 и има два пута мању ефективну вредност. Да ли струја која представља разлику датих струја има позитивну или негативну почетну фазу?

31. Наизменична струја је дата фазором. Нацртати фазор струје која у односу на дату предњачи за 2π/3 и има два пута мању ефективну вредност. Koлика је почетна фаза струје која  представља збир датих струја?

32. Наизменични напон је дат таласним дијаграмом. На истом графику скицирати таласни дијаграм напона који у односу на дати има 2 пута већу ефективну вредност и у противфази је са датим напоном.

33. Наизменична струја је дата таласним дијаграмом. На истом графику скицирати таласни дијаграм струје која у односу на дату има 2 пута мању максималну вредност и  у фази је са датом струјом.

                                                                            

34. Наизменични напон је дат таласним дијаграмом. Којим од датих фазора се дати напон може представити? Заокружити слово испред тачног одговора.

35. Наизменична струја је дата таласним дијаграмом. Којим од датих фазора се дата струја може представити? Заокружити слово испред тачног одговора.

36. Колика је кружна учестаност, а колика периода простопериодичног сигнала чија је учестаност 50Hz, у поређењу са простопериодичним сигналом чија је учестаност 1kHz.

а) кружна учестаност је 20 пута већа, а периода је 20 пута мања;

б) кружна учестаност је 20 пута мања, а периода је 20 пута већа;

в) кружна учестаност је 50 пута већа, а периода је 20 пута мања;

г) ниједан од понуђених одговора није тачан.

37. Простопериодични напон је дат аналитичким изразом: u=-220sin(ωt+π/6)[V].

a) Заокружити слово испред фазора којим је дати напон представљен.

 

                                      а)                                                                                                                                   б)

в)                                                                                                                                   г)

б) Одредити ефективну вредност датог напона.

38.У датом чвору електричног кола се спајају три гране са струјама i1, i2 и i3, чије смерови су приказани на цртежима А и Б. Ако је  i1 = 6sin(ωt + π/3) [A] и 

I2=6ejπ/3[A], одредити ефективну  (максималну) вредност  (почетну фазутреће струје за оба цртежа.

А)                                                                                                                                                                Б)                                                                                                                                                                                                                                


Advertisements

Задаци за вежбу Основе електротехнике 1

1.Тачкаста наелектрисања од 30μС и 10nС се налазе у ваздуху на растојању од 5сm.

а) Израчунати интензитет сила које делују на наелектрисања.

б) Силе графички приказати.

2. У хомогеном електричном пољу се налази негативно тачкасто наелектрисање, наелектрисано са 50рС. Сила која делује на наелектрисање има интензитет 200nN.

а) Графички приказати електрично поље, наелектрисање у њему и силу која на то наелектрисање делује.

б) Израчунати колика је јачина електричног поља.

 3. У хомогеном електричном пољу, јачине 20kN/С се налази тачкасто наелектрисање на које делује сила интензитета 40mN. Сила има правац и смер електричног поља.

а) Графички приказати електрично поље, наелектрисање у њему и силу која на то наелектрисање делује.

б) Објаснити да ли је дато наелектрисање позитивно или негативно и израчунати количину наелектрисања.

 

4.  а) Израчунати јачину електричног поља на растојању 5сm од негативног тачкастог наелектрисања које је наелектрисано са20nС.

б) Графички приказати вектор јачине електричног поља у две произвољно изабране тачке у околини датог наелектрисања.

5.  Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу трењем, тако да је наелектрисање једне 20nС. Куглице се после наелектрисавања ставе у хомогено магнетно поље, јачине 30kN/С.

а) Нацртати хомогено  на електрично поље, наелектрисања у њему и силе која на наелектрисања делују.

б)  Израчунати интензитет сила које делују на наелектрисања.

6.  На ком растојању тачкасто наелектрисање од 16рСствара, у ваздуху, електрично поље јачине 4 kN/С?

7.  Два тачкаста наелектрисања су наелектрисана са 50рС и –150рС. Додирну се, па се после тога ставе на растојање од 10mm.

а) Израчунати интензитет сила које делују на наелектрисања после додира.

б) Силе графички приказати пре и после додира.

8.  Тачкасто наелектрисањена растојању од 5сmствара електрично  поље јачине 25kN/С. Израчунати количину наелектрисања, ако је наелектрисање у средини релативне диелектричне константе 18.

9.  Два тела се наелектрисана са –25рС и 125рС. Израчунати промену наелектрисања оба тела после додира.

10.  Два тела се наелектришу додиром. Наелектрисање једног тела после додира је 25μC, а пре додира је било –25μC. Коликоје било наелектрисање другог тела пре додира.

11.  Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу трењем, при чему је наелектрисање једне куглице –60рС.После наелектрисавања се куглице поставе у два наспрамна темена правоугаоника страница 12mm и  16mm.

а) Израчунати и графички приказати силе које делују на куглице.

б) Израчунати јачину електричног поља и графички приказати вектор јачине електричног поља у тачки која се налази у једном од преостала два темена.

12.  Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу додиром, при чему је наелектрисање једне куглице 60рС.После наелектрисавања се куглице поставе у два суседна темена квадрата странице 10mm.

а) Израчунати и графички приказати силе које делују на куглице.

б)  Израчунати јачину електричног поља и графички приказати вектор јачине електричног поља у тачки која се налази у пресеку дијагонала.

13.  Две куглице занемарљивих димензија се наелектришу додиром (или трењем), при чему је наелектрисање једне куглице 40μС.После наелектрисавања се куглице поставе у хомогено електрично поље јачине 20МN/C, при чему куглице могу да делују једна на другу. (према слици А или према слици Б) Растојање између куглица је 20сm

а) Графички представити силе и резултантну силу која делује сваку од куглица.

б) Израчунати интензитет приказане силе.

                           А                                              Б

 14.Тачкастанаелектрисања +Q1 и -Q2 се налазе у два суседна (наспрамна) темена квадрата. У пресеку дијагонала се налази наелектрисање + Q3. Наелекртисање Q1 на наелектрисање Q3 делује силом од 12N, а наелекртисање Q2 на наелектрисање Q3 делује силом од 5N.  Графички приказати наелектрисања, силе које делују на на наелектрисање Q3 и израчунати интензитет резултантне силе.

15. Тачкастанаелектрисања +Q1 и -Q2 се налазе у два наспрамна темена квадрата. У једном од преостала два темена наелектрисање Q1 ствара електрично поље јачине 20 kN/С, а наелектрисање Q2 ствара електрично поље јачине 15 kN/С. Графички приказати наелектрисања, векторе јачеиа електричних поља  и израчунати интензитет резултантне јачине електричног поља .

16.  Тачкаста наелектрисања Q1=-60рСи Q2=60рС (60рС ) се налазе у два темена једнакостраничног троугла странице  m. У трећем темену се налази наелактрисање од  –25μC (4μC) . Графички приказати и израчунати резултантну силу која делује на треће наелектрисање. Колика ја јачина електричног поља у темену у коме се налази треће наелектрисање?

17. На цртежу је приказан једнакокрако правоугли троугао. У теменима на хипотенузи се налазе тачкаста наелектрисања, наелектрисана  са |Q|=20рС. Ако је хипотенуза троугла дужине 2√2mm, израчунати:

а) потенцијал тачке 2,

б) јачину електричног поља у тачки 1.

18. На цртежу је приказан једнакостранични троугао, странице 10сm. У два темена се налазе тачкаста наелектрисања, наелектрисана  са |Q|=40рС. Израчунати:

а)  јачину електричног поља у тачки 1,

б) потенцијал тачке 2.

19.Наелектрисање од –50μС се налази у средини релативне диелектричне константе 4,5. Израчунати напон између тачака А и В које су од наелектрисања удаљене, редом,  25сm и 10сm.

20.Наелектрисања од 5рСи –10рС се налазе у ваздуху.

а) Израчунати потенцијал тачке А која је од првог наелектрисања удаљена 2,5сm а од другог наелектрисања 10сm.

б) Где се, на линији која спаја наелектрисања налази тачка нултог потенцијала? Растојање између наелектрисања је m.

21.Напон између две тачке хомогеног електричног поља је 100V, a растојање између тих тачака је 5mm. Израчунати јачину електричног поља.

22. У хомогеном електричном пољу јачине 4kV/m се налазе тачке А и В на растојању m. Израчунати потенцијал тачке А, ако потенцијал тачке В износи 180V.

Задаци су са: https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbWFpbnx2ZXNuYXNyZWNrb3ZpYzU3fGd4OjNkNmZjZmZhYWRjZjYyZjk